О књизи: година / Прича „Празно“ (један од најапстрактнијих, „белих“ текстова Клода Луј-Кома), према сам писац, у многоме је био инспирисан читањем „Истворених прича луталице своме духовном оцу“, што је подразумевало извесно одступање од паганских митологија ка хришћанским, од лика Магна Матер, погубног за његовог сина, до чудна симбиоза андрогиних нада и хришћанске вере у „онтолошком трилеру” „Процеп” (1980) не показује се нимало као безбојни јаз у бићу, већ као јаз који се римује са белином ненаписане странице. Догађај пар екцелленце, који постаје губа белине, безнадежна, тамноцрна обојеност, распадање саме структуре, саме текстуре бића, раслојавање амалгама тела и духа, јединог способног да постане супстрат , лежиште за концепцију новог тела: Текст, који заузврат покушава да повеже без зазора, који се неминовно претвара у јаз, реч и постојање, живот и писање..